Zašto su namirnice u Nemačkoj jeftinije nego u Srbiji, a nema zamrzavanja cena

Gotovo da ne postoji deo privrede koji nije pogođen najnovijim talasom poskupljenja. Vlada Republike Srbije na pomenuti problem odogovorila je zamrzavanjem cena šećera, brašna, ulja, svinjkog mesa od buta, kao i dugotrajnog mleka 2,5% mlečne masti.

Ni zemlje u regionu nisu zaobišle slične odluke, tako je Hrvatska prvo zamrzla cenu goriva, a potom istu odluku povukla. Premijer Plenković naveo je da zahvljujući pravovremenoj akciji zaustavljen udar cena goriva na građane i preduzetnike.

Vlada Severne Makedonije odlučila je u subotu, 4. decembra da ograniči cene osnovnih prehrambenih proizvoda na nivo koje su imale 1. decembra.

Reporter DW Nemanja Rujević odlučio je da uporedi cene proizvoda u dve zemlje, Srbiji I Nemačkoj.

Suncokretovo ulje u bonskom Lidlu košta 1,39 evra (u Srbiji 1,5 do 2 evra), pšenično brašno 45 centi (u Srbiji 54 do 79 centi), kristal-šećer 79 centi (u Srbiji 67 do 80 centi), dugotrajno mleko sa 3,5 odsto mlečne masti 80 centi (u Srbiji sa 2,8 odsto masti košta od 72 centa do evro).

Kako to da su ti artikli u Nemačkoj toliko jeftiniji nego u Srbiji?

Henri Beme, urednik ekonomske redakcije DW kaže da nema dobro mišljenje o zamrzavanju cena: „To uništava tržište i može samo jedno kratko vreme da funkcioniše.
Mnogo je bolje da država grupi ugroženih ljudi da pare, jer zamrzavanjem cena više pomažete onima koji mogu da priušte skuplje ulje ili brašno. Sada i bogati kupuju po zamrznutim cenama.“

Na pitanje zašto je hrana u Nemačkoj tako jeftina, Beme kaže da su Nemci osmisli koncept diskonta: „Zbog Aldija i Lidla. Mi Nemci smo izmislili diskonte.
Oni imaju divovsku tržišnu moć, mnogo nabavljaju i ubijaju cene. Proizvođači koji hoće da budu kod njih na listi artikala moraju da ispune ekstremne uslove kvaliteta i količine koju mogu da dopreme. Ko to ne uradi, leti napolje, a to proizvođači ne mogu sebi da priušte. Zato izlaze u susret i cenama.“

Drugi razlog što je jeftino, priznaje Beme, jeste što su Nemci kod hrane praktični i nimalo prefinjeni – daj što više za što manje pare. „Recimo, u Francuskoj hrana ima veću vrednost, naprosto su Francuzi većinski drukčije određeni prema hrani. Tamo su zato navikli na viši nivo cena.“