Bez obzira na to koliko čovek ima godina, kada mu premine majka, sa njom odlazi i deo njegove duše, a rana je još veća ako ne uspe da joj kaže poslednje zbogom. Upravo ovakva sudbina zadesila je državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja dr Mirsada Đerleka (53) u jeku borbe sa korona virusom.
Dr Đerlek u intervjuu za Objektiv navodi da krivi samog sebe za smrt majke, jer joj je lično preneo virus dok još uvek nije znao da je i sam inficiran. To mu je ujedno, kako kaže, i najtužniji događaj u protekloj godini.
– Najviše me boli što nisam uspeo da je vidim. Na svoju odgovornost sam izašao sa Infektivne klinike kada su mi javili da je transportuju za Klinički centar Kragujevac. Međutim, mimoišli smo se, ona je ušla u crvenu zonu i tu su nam se putevi zauvek razišli. Još sam pod utiskom da sam je ja ubio. Doneo sam koronu u porodicu iako sam znao da majka spada u rizičnu grupu. Trebalo je da se izolujem, ali ona to ne bi shvatila. Rekla bi mi: “Uhvatio si se tvoje bolnice, nećeš da dođeš da me vidiš”. Što se tiče srećnih trenutaka, to je zasigurno rođenje mog unuka Kana – kaže dr Đerlek.
Navodi da se on korona virusom zarazio prilikom reanimacije pacijenta. U tim trenucima, kako kaže , zaboravio je na mere zaštite.
– U junu sam se zarazio u jedinici za moždani udar u Novom Pazaru. Ne mogu da tvrdim, ali evidentno je da je koronu imao pacijent koga smo reanimirali. U tom trenutku nisam mislio o sebi. Bili smo u blizini od dvadeset santimetara bez zaštitne opreme. Pošto je prošlo nekoliko meseci otkad sam preležao virus, moram da priznam, umoran sam i koncentracija mi nije kao ranije – objašnjava on.
Discussion about this post