Apelacioni sud u Nišu osudio je Beograđanina Dejana Stanojevića (37) na četiri i po godine zatvora jer je izazvao nesreću na naplatnoj rampi Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, a povređene su četiri osobe, među kojima i tadašnji direktor “Koridora Srbije” Zoran Babić. Izrečena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “B” kategorije u trajanju od četiri godine.
Apelacioni sud u Nišu usvojio je žalbu Osnognov javnog tužilaštva na prvostepenu presudu kojom je Dejan Stanojević 22. aprila ove godine osuđen na kaznu zatvora od 3 godine i 10 meseci, rekla je za Telegraf.rs portparol Apelacionog suda, Snežana Milošević.
Osnovni sud u Nišu je 22. aprila izrekao prvostepenu presudu kojom je Stanojeviću dosuđena kazna zatvora od tri godine i 10 meseci zatvora na koju se Apelacionom sudu žalilo Osnovno javno tužilaštvo, ali i Stanojevićev branilac advokat Slavoljub Milošević. Tada mu je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “B” kategorije u trajanju od četiri godine.
Stanojević, vozač bivšeg direktora “Koridora Srbije” se teretio da je 31. januara 2019. godine na naplatnoj rampi Doljevac izazvao udes u kojem je poginula Stanika Gligorijević (52) iz okoline Knjaževca. Kako je utvrđeno tokom istrage, on je službenom “škodom superb” krećući se iz pravca Niša ka Grdelici brzinom od 93 kilometra na čas udario u “opel astru” koja je bila na kanalu ispred njega usled čega se ona odbila i udarila u zadnji deo “folksvagen pasata” koji je napuštao rampu.
Od siline udarca Stanika Gligorijević, koja je bila na zadnjem sedištu “opela” je poginula na licu mesta, njena sestra Mirjana Aleksić koja se nalazila na mestu suvozača, zadobila je teške povrede opasne po život, a teško je povređen i Babić koji je, kako je navedeno, bio na zadnjem sedištu “škode”. Takođe teško je povređen i vozač “pasata” Stanoje Stanković, dok je Srđan Aleksić koje je upravljao “astrom” zadobio lakše povrede.
Obrazlažući prvostepenu presudu, sudija Osnovnog suda Miško Radivojević ukazao je da je tokom postupka bilo sporno nekoliko stvari, te da je presuda zasnovana na predočenim dokazima.
– Najpre je bilo sporno kada se nesreća dogodila, to pitanje je rešeno analizom snimaka sa naplatne rampe, pa je ustanovljeno da je do nezgode došlo u intervalu od 8.25 do 8.32 sati, a ne u 8.20 sati, kako je to navedeno u optužnom aktu. Druga sporna stvar je bila ko je vozio automobil u trenutku nesreće, tu smo imali nesvakidašnju situaciju. Javno tužilaštvo je teretilo jednu, a punomoćnik oštećenih drugu osobu, konkretno tvrdio je da je vozilom upravljao Zoran Babić – naveo je Radivojević i dodao:
– Njegovi navodi su zasnovani na manjkavosti video snimka sa naplatne rampe na kojem fale dva minuta, zatim, kako je naveo, na Babićevim povredama, tragovima u škodi, manjku povreda kod okrivljenog i njegovom ponašanju nakon nesreće, te diskvalifikaciji svedoka koji su potvrdili navode optužbe. Sud je analizirao dokaze ne uzimajući u obzir spekulacije javnosti. Stanje dokaza do stepena izvesnosti je takvo da pokazuje da je okrivljeni bio za upravljačem vozila koje je izazvalo nesreću. To je on sam kazao, to su potvrdili i svedoci, inkasanti na rampi kao i saobraćajni policajci Bratislav Micić i Nikola Mitić koji su prvi došli na mesto nesreće. Takođe, veštaci Zavoda za sudsku medicine su ustanovili da mehanizam, vrsta i stepen povreda kod Babića ukazuju da on nije vozio. To nije osporeno ni uviđajem ni saobraćajnim veštačenjem – objasnio je Radivojević.
Komentarišući insistiranje punomoćnika oštećenih advokata Bože Prelevića da se sudi pogrešnom čoveku, sudija Radivojević je kazao da tokom sudskog postupka nije predočen nijedan dokaz koji bi osporio navode optužnice podignute protiv Stanojevića.
– Na licu mesta bio je veliki broj ljudi, lekarske službe, vatrogasci, zaposleni na naplatnoj rampi… Bilo bi očekivano da neki od tolikih očevidaca iznese svoje saznanje da su se stvari drugačije dogodile. Osim, ako je u pitanju “zavera ćutanja”, odnosno da je toliki broj ljudi postigao sinhronizovani dogovor da o tom događaju ne govore – kazao je Radivojević.
Sudija nije osporio da je video snimak sa naplatne rampe manjkav.
– Ne vidi se dolazak “škode superb”, koji je trebao da bude registrovan kao ni vozila saobraćajne policije. Međutim, postoje drugi dokazi kao što je zapisnik o uviđaju, saobraćajno veštačenje, izjave svedoka i odbrana okrivljenog koji potkrepljuju utvrđeno činjenično stanje . Saobraćajno veštačenje je pokazalo da je okrivljeni udario brzinom od 93 km/h u naplatnu rampu, gde je saobraćajnom signalizacijom kretanje ograničeno na 60 km/h, da na putu nije bilo leda i da je postojalo obaveštenje da se nailazi na naplatnu rampu. Da je vozio dozvoljenom brzinom od 60 km/h mogao je da se zaustavi i spreči nesreću – objasnio je Radivojević.
Sve to, kako je naglasio sudija, pokazuje da su evidentni propusti okrivljenog.
– Vozio je velikom brzinom, nije poštovao saobraćajnu signalizaciju niti stanje na putu. Nijedan drugi učesnik u saobraćaju nije imao problema da dođe do naplatne rampe. Samo je ostalo nepoznato, zašto je tako vozio. Može se samo zaključiti da nije bio fokusiran na upravljanje motornim vozilom – rekao je sudija.
Obrazlažući visinu izrečene kazne, koja je zakonom predviđena u rasponu od jedne do osam godina, sudija Radivojević je ukazao da je sudsko veće kao olakšavajuće okolnost uzeo u obzir da je reč o neosuđivanoj osobi, porodičnom čoveku, ocu dvoje dece. Međutim, kao otežavajuće okolnosti navedeno je da se radi o profesionalnom vozaču koji je trebalo da bude posebno oprezan u saobraćaju, prekoračenje dozvoljene brzine te to što je došlo do stradanja jednog i povređivanja četiri lica.
Mirjana Aleksić bila je nezadovoljna prvostepenom odlukom.
Pre izricanja presude u svojoj završnoj reči zatražila da mu se izrekne zatvorska kazna od osam godina.
– Deca moje sestre su ostala bez majke, ja sam stopostotni invalid. Šta je pet godina zatvora (koliko je u završnoj reči zatražilo tužilaštvo), ne verujem ni da će to da izdrži, dobiće nanogicu – rekla je ona 22. aprila.
Njen punomoćnik Božo Prelević je podržao taj predlog uz reči “kad je hteo da bude kaskader, neka leži”, aludirajući da je Stanojević preuzeo Babićevu krivicu.
Discussion about this post