Prošlo je tačno pet godina kako je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, “povezao neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica sa drugim licima”, a da javnost još nije dočekala sudski epilog “najčuvenijeg atentata” na Aleksandra Vučića u Jajincima. Naime, policija je na današnji dan 2016. godine, otkrila automobil sa arsenalom oružja u blizini Vučićeve porodične kuće, a građani Srbije su danima slušali kako su se određeni centri moći van i unutar zemlje urotili da likvidiraju “najvećeg srpskog sina”, na kojeg je, kako je rekao Goran Vesić, Srbija čekala osam vekova.
“Tresla se gora, rodio se Vulin”, upravo tako se može opisati, javnost već i ne zna koji po redu, atentat na Aleksandra Vučića od oktobra 2016. godine. Nema ko nije, od najviših državnih funkcionera, preko režimskih analitičara, do predsednika seoskih mesnih zajednica, dao izjavu tim povodom i osudio nameru nepoznatih počinilaca da ubistvom Vučića skrene Srbiju sa puta svetlog progresa i blistave budućnosti.
Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu rekao da je “čudno mesto na kome je pronađeno oružje”, i dodao da ga prvenstveno brine “bezbednost običnih ljudi i dece, koji bi mogli biti ugroženi tim oružjem”, te objasnio da je on zadužen za sve službe!
Nekako, u to vreme je bio i branitelj predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića, i na konferenciji za medije povezao je ta dva događaja i rekao da je za organizovanje atentata na Đukanovića imao sigurne dokaze i da nije hteo u tome da učestvuje.
– Bolje da budete ubijeni, nego da ubijete nekoga – rekao je na kraju.
Kako su preneli mediji, u blizini Vučićeve kuće, pronađena je zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 milimetra. Pronađeno je i nekoliko metaka automatskog naoružanja i između 10 i 15 metaka nepoznatog kalibra.
Dva dana kasnije, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su u jednoj garaži u Novom Beogradu pronašli ukradeni automobil, hekler i municiju. Pronađeno je i dva puta po 200 grama eksploziva, detonator, dva mobilna telefona za daljinsko aktiviranje eksploziva, kao i pištolj, saopštio je MUP, a mediji su ovo, takođe, povezali sa atentatom na naprednjačkog vođu.
Međutim, nije prošlo ni punih godinu dana, a tužilaštvo je okončalo proces, jer nije imalo dovoljno dokaza da pokrene krivični postupak. Zato se u javnosti stekao utisak da je čitav događaj bio loše izrežirana predstava Vučića, kako bi se predstavio žrtvom, ulogom u kojoj najviše uživa dok se prenemaže i kuka na konferencijama za medije.
Te sumnje potvrdio je i uhapšeni pripadnik kriminalnog Belivukov klana, Marko Miljković, koji je istražnim organima rekao da je Aleksandar Vulin, tadašnji ministar rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, lično naredio da oni (pripadnici Belivukovog klana) ostave oružje kako bi na taj način prikazali medijima kako je Vučić bio meta.
– Da vam predočim akciju, to je akcija gde su Aleksandar Stanković zvani “Mutavi”, sada pokojni, Aleksandar Vidojević zvani “Rošavi” i Nenad Vučković zvani “Vučko”, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, po njegovom naređenju, napunili auto pun oružja i stavili blizu kuće Aleksandra Vučića u Jajincima. Na taj način su hteli da prikažu medijima kako je Vučić bio meta, a do dan danas niko nije odgovarao za taj auto pun oružja – naveo je Miljković u svom iskazu.
Vulin je, međutim, pokušao da za atentat okrivi strani faktor. Naime, on je rekao da bi čak i ambasada SAD mogla da ima veze sa ovim, ali ne i američka drzava! Naslov u Mondu je bio “Vulin o Jajincima: Na braću Vucic krenulo 97 ubica”. Zamislite, ni manje-ni više nego 97 ubica!
Da li je Aleksandar Vulin izgradio karijeru na stalnoj odbrani Vučića i koliko je daleko otišao u toj odbrani? Da li u njegovim rečima od 9.januara u Banjaluci da “država kažnjava zlo, a nagrađuje dobro”, treba tražiti priznanje da se on identifikovao sa državom i sa ulogom onog koji kažnjava bez razloga i suda.
Koga je to kaznio neposredno pre toga u ime države?! Da li to podrazumeva i bilo kakav napad, uključujući i verbalan, na Aleksandra Vučića, uključujući i “skaredna skandiranja”? Da li je i to po njegovim rečima napad na drzavu? Da li je Ana Brnabić zaista spremna da iscrtava mete novim žrtvama (oduzimanjem života), ovog režima, stvarajući atmosferu životne opasnosti za Aleksandra Vučića, koji je za mnoge školski primer predsednika – diktatora.
Zato, iz svega navedenog, možemo zaključiti da je tzv. atentat na Vučića marketinški trik, kojim je pokušano da se skrene pažnja sa fantomskog rušenja u Savamali. I to je obrazac po kojem funkcioniše Aleksandar Vučić – čim se nađe u situaciji lošoj po rejting, pribegne se priči o atentatu, jer, zaboga, zapadne sile i domaće snage mraka ne smeju dopustiti da Vučić napravi da Srbija bude prva u svetu, od ekonomije do sporta.
Izvor: Direktno.rs
Discussion about this post