Američki predsednik Donald Tramp napustiće narednih dana Belu kuću ali to ne znači da će otići bez buke. Besan što su mu sve tužbe o izbornoj krađi i žalbe na izborni rezultat propale, odlazeći predsednik SAD sada je odlučio da Amerikancima zagorča svoje poslednje dane u Beloj kući čitavim nizom, u najboljem slučaju, problematičnih odluka.
Pomoć za nezaposlene konačno stiže
Posle višednevne agonije i odbijanja da potpise, Tramp je konačno potpisao paket pomoći u otklanjanju posedica pandemije koronavirusa u iznosu od 900 milijardi dolara.
Paket je odobren u oba doma Kongresa i obuhvata pomoć za finansiranje vladinih službi do septembra, što će omogućiti isplatu preduzećima i pojedincima dugo očekivanog novca i sprečiti da federalna vlada ostane bez sredstava.
Zakonski predlog je usvojen ubedljivom većinom u oba doma Kongresa, ali je Tramp tražio da predviđeni iznos jednokratne novčane pomoći bude povećan sa 600 na 2.000 dolara za pojedince i na 4.000 dolara za parove.
Nakon što je Tramp odustao od pretnje da će blokirati zakon i ipak ga potpisao, obnovljena je pomoć za milione nezaposlenih Amerikanca i sprečeno zatvaranje vladinih službi u ponedeljak u ponoć.
Najveći krvnik od Ruzvelta
U žurbi da iskoristi poslednje dane na vlasti i pogubi što više federalnih zatvorenika, administradija američkog predsednika Donalda Trampa zaobišla je, iskrivila i pregazila, čitav niz barijera, pravnih i praktičnih.
Tramp nema problem sa ubijanjem zatvorenika. Za razliku od izabranog predsednika SAD koji se protivi smrtnoj kazni, odlazeći američki predsednik tokom predizborne kampanje naglašavao je svoju podršku pogubljenju zatvorenika kao metode sprovođenja “reda i mira”.
Svestan da odlazi, Tramp je odlučio da ispuni neka svoja predizborna obećanja i ovlastio je državnog tužioca Vilijama Bara koji je proteklih nekoliko meseci potpisao smrtnu kaznu za 10 osoba,a do inauguracije Džoa Bajdena u planu je pogubljenje još tri osuđenika.
Amerika ima smrtnu kaznu – kojoj se, inače, sve više Amerikanaca protivi – i problem nije pogubljenje osuđenika već “tajming” i način na koji su ta pogubljenja izvedena, ali i izbor osoba nad kojima će biti izvršena smrtna kazna.
Smrtne kazne sprovođene su noću. Jedan zatvorenik je pogubljen, a da njegova žalba još nije bila rešena, drugi je umirao dugo i bolno. Za ubijanje osuđenika korišćenja je supstanca sumnjivog kvaliteta zbog koje su osuđenici umriali u agoniji. Privatni pogubitelji plaćani su u kešu za svoje usluge.
Baru je krajem prošle godine na sto stigao spisak od 14 imena osuđenih na smrtnu kaznu i Bar je, uz podršku svog šefa Donalda Trampa sa tog spiska izabrao petoro ljudi koji su, kako je rekao, ubili najranjivije članove društva – decu i stare. Ispostavilo se da stvari nisu bile baš tako crno-bele, ali to nije sprečilo Bara da svejedno odobri pogubljenje čak 10 zatvorenika za manje od pola godine.
Istraživanja nevladinih organizacija pokazala su da je Trampova administracija pogubila više zatvorenika od poslednjih 10 predsednika zajedno. Jedini koji je odobrio više smrtnih kazni bio je Frenklin Ruzvelt koji je vladao SAD 12 godina i koji je odobrio pogubljenje 16 zatvorenika, uključujući šestoro sabotera kojima je sudila vojna komisija.
Kako ne bi ostao upamćen kao najveći “krvnik” od svih predsednika, Tramp je pokazao i samilosnu stranu i pomilovao 15 osoba, uključujući republikance koji važe za njegove snažne pristalice, zvaničnike predizborne kampanje 2016. godine, koji su povezani sa istragom o umešanosti Rusije, kao i osuđene za masakr u Bagdadu 2007. godine.
Problematična pomilovanja
Među pomilovanima su bivši Trampov pomoćnik u predizbornoj kampanji Džordž Papadopulos i advokatAleks van der Zvan. Obojica su kratko odslužila zatvorske kazne. Tramp je pomilovao i četvoricu radnika obezbeđenja umešanih u masakr u Iraku 2007. godine, kao i dvojicu bivših kongresmena.
Nedugo zatim, Tramp je nedavno dao puno pomilovanje bivšem menadžeru svoje kampanje Polu Manafortu i bivše savetniku Rodžeru Stounu, čime je praktično “obrisao” najvažnije sudske presude donete u okviru duge istrage o mešanju Rusije u američke izbore 2016.
Tramp je takođe pomilovao Čarlsa Kušnera, trgovca nekretninama i oca Džereda Kušnera, koji je oženjen predsednikovom ćerkom Ivankom.
I još spornija “uhlebljenja”
Odlučan da iskoristi poslednje dane na vlasti i oduži se svojim saradnicima, Tramp je krenuo da “uhlebljuje” svoje ljude pa je tako odlikovao specijalnog izalsanika za Kosovo Ričarda Grenela i poslao ga na novi posao u Američkom memorijalnom veću holokausta, koje upravlja Memorijalnim muzejom holokausta u Vašingtonu.
Grenel je jedan od četrdesetak Trampovih saradnika od poverenja koje odlazeći predsednik planira da nagradi novim poslom u nekom od vladinih odbora ili tela.
Na spisku planiranih imenovanja nalazi se i Houp Hiks, koja će biti članica odbora koji nadgleda prestižnu Fulbrajtovu stipendiju. Hiks je dugo bila jedna od najbližih Trampovih saradnica, a ostaće upamćena i po tome što je, kako se se pretpostavlja, jesenas pokrenula poplavu infekcije koronavirusom u čitavom Trampovom okruženju, uključujući i njega samog.
Tramp je nominovao i bivšu državnu tužiteljiku s Floride Pam Bondi za članicu upravnog odbora Centra za izvođačke umetnosti Džon Kenedi, kao i sekretara osoblja Bele kuće Dereka Lajonsa, koji je početkom meseca Trampa obavestio o svojim planovima da napusti posao.
Ezra Koen-Votnik, koji je vršilac dužnosti podsekretara za obaveštajne poslove i bezbednost, planiran je da predsedava Odborom za deklasifikaciju od javnog interesa. Ras Vot, direktor Trampove kancelarije za upravljanje i budžet, je nominovan za mesto u Odboru posetilaca američke mornaričke akademije. Stefani Grišam, bivša pres sekretarka Bele kuće, koja nije održala ni jedan javni brifing za medije, nominovana je u Nacionalni odbor za obrazovne nauke.
Prema pisanju Politika, ti su pojedinci među više od 40 ljudi imenovanih na razna “ključna mesta”, u telima kao što su Komisija za likovnu umetnost, Nacionalni odbor za muzejske i bibliotekarske usluge ili Korporacija za penzione beneficije.
Na popisu su ljudi koji su dali svoj doprinos Trampovim političkim kampanjama, kao i Paolo Zampoli čija je zasluga što je Trampa predstavio sada prvoj dami Melaniji Tramp. On će dobiti mesto u upravi Kenedi centra.
Discussion about this post