“Red rođenja deteta veći od propisane granice” razlog je zbog kog moje peto dete nema prava na dečji dodatak. Bila sam šokirana kada sam dobila odbijenicu nakon što sam predala dokumenta za dodatak, priča za Kurir majka petoro dece Violeta Sremac (45) iz Novog Sada.
– Suprug i ja živimo skromno, imamo skromne plate, ali tim prihodima možemo osnovne stvari da pružimo deci, ali nam znači i dečji dodatak. Pošto zbir naših prihoda podeljenih sa brojem članova ne prelazi 8.000 dinara, što i jeste uslov za dobijanje dečjeg dodatka jer četvoro dece već prima, predala sam dokumenta i za peto dete.
Nisam bila upućena u zakon. Nakon predaje papira stiglo je rešenje 30. juna 2020. godine u kome se navodi da smo odbijeni. Ostala sam zatečena, iznenađena, šokirana obrazloženjem da je zapravo moje dete “višak” i da smo ograničeni po broju dece u porodici – kaže Violeta i dodaje:
– U trenutku sam bila i besna i želela da podelim to na Fejsbuku da vide bar moji prijatelji, ali to je odjeknulo mnogo dalje. Onda sam se raspitala i došla do potvrdne informacije da prema zakonu peto dete zaista nema prava na dodatak. Iako to nisu velike pare, svega 3.000 mesečno, ipak nam je značilo jer tim novcem kupujemo udžbenike za školu ili bar po jednu igračku mesečno za dete i još neke stvarčice, jer to su njihove pare.
Ona navodi i da se posle odbijenice ubrzo pomirila s tim jer zna da nije jedina majka petoro dece kojoj se ovo desilo.
– Međutim, prošlog meseca najstariji sin je napunio 20 godina, upisao fakultet i izgubio prava na dodatak, ali je zato najmlađa ćerka, koja sada ima šest godina, prvi put dobila dečiji dodatak prošlog meseca jer je “uskočila” zapravo kao četvrto dete, onako kako i jeste po zakonu. Tako mi sada opet primamo ukupno 12.000 dinara mesečno za četvoro dece – objašnjava Violeta. Ona naglašava i da decu nije rađala kako bi dobijala novac od države, da smatra da je taj dodatak mizeran, ali preko potreban mnogim roditeljima.
– Možda bi ovaj član zakona trebalo razmatrati i možda bi upravo taj dodatak mogao da poboljša natalitet, jer u tome leži budućnost zemlje.
U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom navodi se da “dečji dodatak pripada detetu ako ima svojstvo učenika osnovne škole, odnosno svojstvo redovnog učenika srednje škole, odnosno verske škole crkava i verskih zajednica upisanih u Registar crkava i verskih zajednica u skladu sa zakonom kojim se uređuju crkve i verske zajednice do završetka srednjoškolskog obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života”. Prema zakonu, dečji dodatak, kao i roditeljski, daje se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a “pravo na dečji dodatak podnosilac zahteva može ostvariti i za dete višeg reda rođenja od četvrtog ukoliko zbog smrti deteta ili starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo”.
Kurir je poslao pitanja Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji da nam objasne zbog čega postoji ograničanje i da li se može i pod kojim uslovima to promeniti, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore.
Slavica Đukić Dejanović
Zakon se poziva na stav SZO
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, bivša ministarka za demografiju i populacionu politiku, rekla je za Kurir da se Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom poziva na Svetsku zdravstvenu organizaciju, koja ima dosta stručan stav o pitanju rađanja petog deteta, a samim tim i o pitanju ostvarivanja prava na dečji dodatak.
– To je jasan stav i kaže da je rađanje četvoro dece korisno i i podsticajno, a da rađanjem petog deteta majka preuzima rizik što se tiče zdravlja i deteta i majke. Stav predviđa da je četvoro dece u porodici optimalan broj dece da biste imali funkcionalno roditeljstvo, da biste imali interakciju sa detetom koja je potrebna za razvoj deteta. Međutim, ukoliko majka u četvrtoj trudnoći rodi blizance, što nije čest slučaj, onda oba deteta, četvrto i peto dobijaju dodatak.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Discussion about this post