Duže od tri decenije Hidajet Pljakić (55), rodom iz sela Vrapče kod Tutina, živi bez obe noge i neverovatnom hrabrošću i upornošću, o kojoj su „Vesti“ više puta pisale, bori se za golo preživljavanje.
Skoro dvadeset godina uz njega su povremeno naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz celog sveta i ovog kraja, koji su mu svojevremeno u selu Oraše kod Ribarića kupili kuću, motorna kolica, razne uređaje za domaćinstvo i uvek, kad mu je bilo teško, priticali u pomoć.
Poslednjih meseci Hidajet je ponovo u nevolji. Prihoda nikakvih nema, da radi ne može, supruga Bajramka (60) je jedva pokretna, a osim totalnog invaliditeta, stižu ga: bolest srca, problemi sa želucem i dijabetes.
Naše čitaoce svojevremeno su potresle, a neke i rasplakale, slike Hidajeta koji sa dve ćerke, tada devojčice, puzi po šumi i berući pečurku, šipurak i kleku prehranjuje svoju porodicu. Neverovatnom upornošću Hidajet je, sve do ovoga leta, uspevao i da motornom testerom sam pripremi, a potom i iscepa drva za zimu, da obere pasulj ili da posadi i okopa papriku…
– Nisam imao noge, ali sam se oslanjao na jake ruke, njima sam hodao i radio, ali i one me polako izdaju, pa ništa više ne mogu da uradim. Sve teže puzim i ne mogu da se krećem, oskudevamo u svemu. Evo, ni sam ne znam kako ću platiti struju, nedostaju nam sredstva za higijenu i namirnice, baš brinem kako ćemo dočekati proleće – žali nam se Hidajet i naglašava da problemi stižu jedan za drugim.
Supruga Bajramka je imala operaciju oba kuka, kreće se samo uz pomoć „šetalice“, skoro da je potpuni invalid.
– Supruzi, kao i meni, samo za lekove nekada nam je mesečno potrebno i 200 evra. Nemamo nikakve prihode, niti pomoć, a da nevolja bude još veća ni naša ćerka koja živi u jednom pešterskom selu i ima petoro dece ne može da nam pomogne. Druga ćerka je upravo otišla u Nemačku da tamo potraži sreću – priča sa setom Hidajet.
– Kad god sam bio u nevolji „Vesti“ i dobri ljudi su mi pomagali da se izvučem iz svih nedaća, ali tada sam bio mlađi i jači, pa sam, i ovakav kakav sam, po nešto mogao da radim. Bojim se da ovog puta za mene i Bajramu tek dolaze teški dani, jer nam zdravlje ozbiljno popušta. Poslednju donaciju dobio sam pre pet godina. Od tada nisam tražio nikakvu pomoć, jer smo se nekako snalazili. Sada se ponovo nadam pomoći mojih Sandžaklija, rasutih širom sveta, ali i drugih dobrih ljudi koji su mi do sada mnogo puta pomogli. Hvala im na podršci i razumevanju, hvala im na kući u koju su me smestili i zbrinuli, hvala im za sve što su do sada učinili za mene, Bog neka ih čuva – poručuje Pljakić.
Discussion about this post