Dolazak praznika za neke pse i mačke znači smrt: Znate li da zbog bacanja petardi možete u zatvor na 60 dana?

Iz udruženja građana pozivaju na brigu o ugroženim kategorijama

U znaku proslave praznika nekoj od životinja, pre svega uličnih, nažalost, primiče se smrt. Upotreba pirotehničkih sredstava može biti fatalna za njih na dva načina. Najpre, ističu iz Udruženja građana Animal rescue Serbia (ARS), nesrećne životinje, najčešće sa izoštrenijim čulom sluha od čoveka, stradaju od srčanog udara, izazvanog bukom. Druga opcija je da poginu usled povrede izazvane npr. petardom.

U razgovoru za Telegraf.rs Aleksandar Gavrić iz navedenog udruženja, kaže da ne vole da se prisećaju primera, jer ne žele nikome da daju ideje. Sa druge strane, ističe da je njihova uloga da apeluju na građane.

Objašnjava i da se u vreme praznika, kakvi su predstojeći, dešava da im se mnogi obraćaju za pomoć, te da im prijavljuju zloupotrebu pirotehnike. Ipak, kaže da oni nisu adresa na koju treba da se obrate.

– Ako pozovu, mi im skrećemo pažnju da se obrate nadležnim organima, komunalnoj miliciji i policiji – kaže Gavrić

Veruje da je za neke ljude samo podsećanje dovoljno. Skretanje pažnje na stvari o kojima prethodno nisu mislili, čini da se osećaju zahvalnim.

– Evo, polazim od sebe. Ja sam ranije bacao petarde. Dok nisam počeo intenzivno da se bavim životinjama, nisam razmišljao šta to njima može da donese. Otkad mi je skrenuta pažnja, ja sam promenio mišljenje i ne bacam petarde već 20 godina – kaže dodajući i jedan primer.

Seća se kampanje od letos. Opominjali su građane, a nisu naišli na gnevnu reakciju.

– Govorili smo ljudima da za ljubimcima pokupe izmet koji ostave u parkićima, i mnogi su nam se javljali da kažu da smo im to lepo rekli, jer o tome i nisu razmišljali. ‘Mi smo mislili da kad se pas pokaki u travi, to će samo da se razgradi – navodi kakav im je bio pređašnji stav: – Međutim, nije baš tako. To stoji neko vreme, igraju se deca tu, desi se nekad da prenesu parazite. Onda su ljudi bili zahvalni što smo ih podsetili da je to jedan jednostavan potez. Nisu bili ljuti.

Objašnjava da je to stvar čoveka, te da onima koji nešto namerno rade, ne vredi mngoo pričati.

– Ali vredi nekim ljudima skrenuti pažnju i reći da pet sekundi zadovoljstva nekoj životinji može da znači život. Zamislite da je to vaš pas ili mačka i da ona strada tako – objašnjava vraćajući se na petarde.

ARS opominje, Zakon kažnjava

Iz ARS podsećaju na dramatične podatke o zloupotrebi petardi, čije su žrtve i ljudi, te da se u više od 50 odsto povreda javljaju opekotine, usled čega najčešće stradaju šake i prsti, utom oči i glava, u jednakom procentu.

Navode i ostale podatke o povredama prema kojima je osnovni uzrok povređivanja neadekvatno rukovanje, te da svaku treću povredu izazove neispravna pirotehnika.

Na kraju, opominju da postoji Zakon o javnom redu i miru, koji propisuje novčane kazne 50.000-100.000 dinara ili društveno-koristan rad tokom 40 – 120 sati, a ukoliko se prekršaj izvrši u grupi, za počinioce je predviđena zatvorska kazna u trajanju od 30 do 60 dana.

Foto: Shutterstock

Gavrić dodaje i da ima toga da se zakon ne primenjuje dovoljno, ali za ponešto od toga ima razumevanje.

– Znate šta je tu problem? U vreme novogodišnjih praznika imate gomilu prijavljenih slučajeva, policija ne može da stigne svuda. Građani su nekad nezadovoljni što policija nije stigla odmah. Treba imati razumevanja, policija ima ograničen broj ljudi. Na kraju krajeva, i oni slave Novu godinu. Bitno je prijavljivati, da postoji volja građana da se zna – kaže ističući svoju misiju o podizanju svesti.

Dodaje i da je i u radu institucija bitno ko je kakav čovek.

– Ima situacija kada organi reaguju revnosno, a ima situacija kada ne reaguju, a to sve zavisi od ljudi koji su u smeni. Imamo situacije kada prijavljujemo da je životinja zarobljena u kolima, i kada zovemo i prijavljujemo policiji, i naiđete na dispečera koji je potpuno nezainteresovan za to, lično, kao čovek. A imate i situacije kada naiđete na dispečera, koji je voljan da pomogne – kaže govoreći da kao društvo treba da shvatimo da je potrebno da brinemo o životinjama, kao što brinemo o drugim ugroženim kategorijama, jer nas se, ističe, sve to tiče: – To je kulturološka stvar.

(Telegraf.rs)