Zemljotresi koji ovih dana pogađaju Hrvatsku najavljuju da će se narednih godina snažni potresi pojavljivati širom Balkana. Gde i kada tačno, sada je teško reći, što znači da bi na meti zemljotresa mogla da se nađe i Srbija.
Jedino što je skoro sasvim izvesno je da u narednih mesec dana većih potresa u regionu – neće biti.
Hrvatsku od ponedeljka pogađaju zemljotresi. Najsnažniji, jačine 6,3 stepeni po Rihterovoj skali, desio se u utorak, sa epicentrom u Petrinji. Tom prilikom život je izgubilo sedam osoba, među kojima i 12-godišnja devojčica.
Potresi se tu nisu zaustavili. Jutros u 6.16 sati novi zemljotres snage 4,9 stepeni Rihterove skale pogodio je Hrvatsku, 18 kilometara zapadno od Siska. To je bio 38. potres u toj zemlji u periodu od 49 sati.
Srbija na meti zemljotresa
Seizmolog Slavica Radovanović kaže da ovi jaki zemljotresi ukazuju na to da je na tom prostoru akumulirana velika seizmička energija i da je ravnoteža krhka, što znači da jedan potres odmah isprovocira drugi.
Međutim, to nije neobično, ističe ona, jer su se snažni zemljotresi i ranije događali na tom seizmičkom prostoru. Kao primer, ona navodi potres magnitude 5,7 stepeni rihterove skale, koji se dogodio tridesetih godina u Republici Srpskoj, a kojem su takođe prethodili slabiji potresi.
“Italija se rotira ka Balkanskom poluostrvu i vrši pritisak na Jadransku obalu, gde su na Balkanu najjači zemljotresi. Oni se dešavaju u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, ali imaju uticaj i na nas. To je prvi front. Taj pritisak se kroz Dinaride prenosi ka unutrašnjosti, sve do naših prostora, do centralne Srbije“, napominje Slavica Radovanović i dodaje da se najjači potresi događaju u priobalnom delu.
Ovog puta, Hrvatska je bila prva na udaru tog pritiska. Ipak, potresi u Petrinji, predočava sagovornica, smanjuju verovatnoću da će se na tom području ponovo dogoditi neki jači zemljotres, ali je, nažalost, ne eliminišu u potpunosti.
Ugrožen čitav Balkan
Slavica Radovanović tvrdi da će Hrvatska u narednom periodu biti pogođena serijom slabijih zemljotresa, ali i naglašava da će oči seizmologa sada biti uprte u susedne zone, koje u poslednjih 50 do 100 godina nisu imale jake zemljotrese, poput Slovenije.
U narednih nekoliko godina, sigurna je ona, na Balkanskom poluostrvu će biti još jakih zemljotresa.
“Kad se desi ovako jak zemljtores, onda mesec dana niko neće biti u pretnji. Narednih godina će se videti u kom pravcu će da krene taj proces. Da li će da prema Alpima ili će otići u centralnu BiH ili paralelno i prema Srbiji i prema Dalmaciji? To sada ne znamo. On je multi fraktalni, ima mnogo grana kojima može da krene, a da li će tamo ili ovamo, to je u velikoj meri slučajnost. Svuda će stići, ali gde će trenutno krenuti, to je jako teško reći”, predočava Slavica Radovanović.
Početkom decembra, blaži potresi od onog u Petrinji su se dogodili i u Makedoniji i Albaniji, a podrhtavala je i Crna Gora.
“Sad se desila Petrinja. To je vrlo verovatno bilo pražnjenje čitavog tog prostora. Onaj zagrebački, koliko god bio neprijatan s magnitudom 5,3 stepena Rihterove skale, nije najjači. Naše Kraljevo, koliko god nas bolelo, koliko god nam bilo teško, ljudi su poginuli, nije naš najveći zemljotres. U prošlosti smo imali jačih zemljotresa od tih. Sve to kad se pogleda, u dužem vremenskom periodu, može da izgleda kao uvod u jake zemljotrese, koji su očigledno počeli”, prognozira Slavica Radovanović.
Na kraju napominje da suština svega leži u pitanju – da li smo, prema seizmološkim kartama, sagradili ili nadogradili objekte tako da mogu da izdrže zemljotrese?
(MONDO)
Discussion about this post