Zvanični podaci o broju novih slučajeva koronavirusa po gradovima i opštinama i dalje nisu dostupni javnosti, iako pojedini mediji svakodnevno objavljuju nezvanične informacije o “topografskoj distribuciji novoobolelih”, pritom ne navodeći izvor.
Odgovarajući na pitanje novinara N1 zbog čega se i dalje ne objavljuju zvanični podaci o broju novozaraženih po gradovima, Darija Kisić Tepavčević je na konferenciji za novinare Kriznog štaba u petak, 23. oktobra istakla sledeće:
“Podaci o toj topografskoj distribuciji po gradovima naravno da postoje i učinićemo ih naravno dostupnim, da budu i na odgovarajućim portalima, da možete da ih preuzmete.”
Uprkos javno datom obećanju Darije Kisić Tepavčević, podaci o broju novozaraženih u gradovima i opštinama i dalje nisu dostupni ni na jednom “odgovarajućem portalu”.
Portal N1 poslao je još u julu upite Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“ u kojem je zatražen odgovor na pitanje zbog čega su još 10. juna prestali da objavljuju podatke o opštinama i gradovima u kojima su registrovani novooboleli od koronavirusa, kao i njihovu polnu i starosnu strukturu, ali su nadležni ignorisali naše pitanje.
Centralizovani Informacioni sistem Covid-19, koji uspostavlja i vodi Institut “Batut“, uz tehničku podršku Vladine Kancelarije za IT i elektronsku upravu i RFZO, formiran je Zaključkom Vlade Srbije, stoga objavljivanje podataka o zaraženima koronavirusom ne predstavlja dobru volju institucija već njihovu zakonsku obavezu.
Izvor: Printscreen/Twitter/smarkovicZaključak koji je Vlada Srbije donela u aprilu 2020. godine
“Zajedno sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu otvorili smo podatke o broju pozitivnih osoba na COVID-19 po opštinama, kao i o broju građana koji su u samoizolaciji. Podaci će biti stalno ažurirani i dostupni na http://covid19.data.gov.rs“, napisala je 25. marta predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na svom zvaničnom Tviter nalogu.
Zvanični podaci o novim slučajevima koronavirusa, uključujući geografsku rasprostranjenost, pol i starost novozaraženih, objavljivani su na dnevnom nivou sve do 10. juna, uz povremene prekide,
U bazu koja je dostupna javnosti od 10. juna nije unet nijedan novi podatak, pa su građani Srbije ostali uskraćeni za informacije o broju potvrđenih slučajeva koronavirusa po gradovima i opštinama, kao i o ostalim demografskim podacima o novoobolelima.
Podaci nisu ažurirani od 10. juna
Statističke informacije o novoobolelima od koronavirusa 10. juna poslednji put su ažurirane i na Portalu otvorenih podataka, kojim takođe upravlja Kancelarija za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, pa smo nove podatke pokušali da dobijemo od direktorke “Batuta“ dr Verice Jovanović, koja na upit portala N1 nije ni odgovorila.
Vlada Srbije je obavezala “Batut“ da podatke svakodnevno, najkasnije do 14 časova, dostavlja Ministarstvu zdravlja, kao i Kancelariji za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, pa smo se s tim u vezi obratili i ministarstvu na čijem je čelu Zlatibor Lončar. Međutim, naše pitanje zbog čega pseudonimizovani podaci o novozaraženim osobama na dnevnom nivou nisu objavljeni od 10. juna, naišlo je na zid ćutanja.
Isto pitanje javno su postavljali i građani, međutim odgovora i dalje nema. Moderator na Portalu otvorenih podataka, koji je dotad uredno odgovarao na sve komentare posetilaca, jednostavno je prestao da se oglašava. Svojom voljom ili nalogom pretpostavljenih, možemo samo da nagađamo.
Izvor: Printscreen/data.gov.rsPitanja bez odgovora i na Portalu otvorenih podataka Vladine Kancelarije za IT i elektronasku upravu
Odgovor na pitanje zbog čega se od 10. juna objavljuju samo podaci o ukupnom broju novozaraženih nisu imali ni članovi Kriznog štaba, ali su neki od njih krivicu nevešto pokušali da prebace na IT sektor.
Naglo povećanje zvaničnog broja novih slučajeva koronavirusa, do kojeg je došlo neposredno po završetku parlamentarnih izbora 21. juna, aktuelizovalo je i pitanje objavljivanja podataka, ali i njihove verodostojnosti. Međutim, ni dramatičan rast broja novozaraženih nije uticao na nadležne da podatke kojima raspolažu učine javno dostupnim, a javnost je mogla da čuje samo paušalne i selektivne izjave o broju novoobolelih na nivou gradova i opština.
Kako su “nestajali” zvanični podaci
Nije zgoreg podsetiti i da su u prvim mesecima nakon proglašenja epidemije koronavirusa u Srbiji, zvanični podaci objavljivani nekonzistentno, pa su tako naprasno “nestale“ informacije o starosnoj strukturi preminulih po polu, zatim prosečna starost svih umrlih, da bi naposletku javnost ostala i bez podataka o polu preminulih. Uz to, odavno se više ne objavljuju ni podaci o starosnoj strukturi zaraženih, iako zvaničnici neprestano ponavljaju da koronavirus sve više pogađa mlađu populaciju.
Tamo gde nema zvaničnih informacija otvara se prostor za glasine, spekulacije i dezinformacije, ali će redakcija portala N1 nastaviti da profesionalno i odgovorno izveštava javnost oslanjajući se isključivo na zvanične izvore podataka, ma koliko nam oni bili uskraćivani.
Discussion about this post