Dženan jednu pesmu ne peva nikad: O rahmetli bratu

Muzičar Dženan Lončarević je jedan od retkih ljudi estrade koji karijeru gradi isključivo na uspehu pesama, a privatni život ljubomorno čuva i ne želi da ga iznosi u javnost.

Njega nikad nisu pratili skandali, ali jednom prilikom ispričao je da mu je najteže bilo kada je 2008. godine ostao bez brata, a ubrzo morao da nađe snage da ispoštuje publiku.FOTO: Printscreen/Youtube

Dženan kaže da taj nastup nikad neće zaboraviti, ali koliko god tuge da je tada bilo u njemu izašao je i svoj posao odradio profesionalno.

“Reći ću vam jedan detalj koji su neki ljudi protumačili pogrešno, ali samo ja znam koliko sam u tom trenutku morao da pobedim sebe. Jedne novogodišnje noći morao sam da izađem na binu naizgled srećan, nasmejan i odlično raspoložen. Morao sam da pevam cele noći i da napravim odličnu atmosferu. Nepunih dvadeset dana pre toga izgubio sam rođenog brata, ali nisam mogao da otkažem nastup i nisam želeo da izneverim ljude koji su očekivali odličan doček Nove godine. Kažu da je bilo fenomenalno, ali niko nije znao da sam morao osmehom da prikrijem ogromnu, neizdrživu bol. Retko govorim o tome, retko se i prisećam te noći, ali znam da posle nje mnogo toga više nije bilo isto”, izjavio je jednom prilikom Dženan.

Mnogi ne znaju da je Dženan preminulom brat posvetio pesmu “Strah me da te sanjam” koja se našla na njegovom albumu iz 2009. godine, a koju je napisala pokojna Marina Tucaković.

Dženan je jednom prilikom otkrio da nema snage da peva ovu pesmu na svojim nastupima.

“Trudim se da je ne pevam, najiskrenije. Jako, jako retko je pevam”, rekao je Dženan ranije.

Kako bismo vam približili tugu koju opisuje ova pesma, pogledajte kako glase stihovi:

“Bar noćas nemoj nigde daleko. E, da sam onda rekao to… Kad bi tad bilo sad, da mi Bog da šansu tu, pa da vidim s neba poruku, ne bi svanuo dan što na dobro ne sluti; dan zbog kog ne vredi ustati… Nekad me strah da te zovem jer znam da nećeš me čuti. Nemam ja godine tvoje da me tuga ne zna ubiti. Nekad me strah da te sanjam. Iz svakog sna još se budim. Nemam ja mrvu tvoje hrabrosti, pa do jutra ne smem zaspati. Nemam ja od tebe ni pozdrava, ni saveta da ga poslušam, kada kažeš ‘Mali, dalje moraš sam…”