PROGNOZA SVJETSKE BANKE

Svjetska banka prognozira da je crnogorska ekonomija lani pala za 14,9 odsto, dok za naredne godine predviđa niže stope oporavka. Ukazuju da postoje novi rizici za oporavak ekonomija u turističkim zemljama

Crnoj Gori biće potreban najduži period za ekonomski oporavak od svih zemalja regiona, čak i uz uslov da ove godine zabilježi značajan oporavak turističke privrede, opominju u januarskoj publikaciji Svjetske banke (SB) “Globalne ekonomske perspektive”.

Svjetska banka je procijenila da je crnogorska ekonomija u 2020. godini imala realni pad od 14,9 odsto, da bi u ovoj godini mogla imati rast od 6,1 odsto, a u 2022. rast od 3,9 odsto. Zbog prošlogodišnjeg pada bruto domaći proizvod (BDP) sada ima nižu osnovicu i morao bi da ima rast od 20 odsto da bi dostigao nominalni iznos iz 2019. godine.

Prema projekcijama rasta iz izvještaja SB, to bi se moglo desiti tek u 2025.

Prognoze za region

Najbrži oporavak, prema projekcijama SB, imaće Srbija čija je ekonomija u prošloj godini imala pad od dva odsto dok se u 2021. godini prognozira rast od 3,1 odsto, čime bi matematički već ove godine imala BDP na nivou iz 2019.

Ekonomija Hrvatske, koja takođe ima veliki zavisnost od turizma kao i Crna Gora, u prošloj godini je, navedeno je u izvještaju, pala za 8,6 odsto. Iz Svjetske banke očekuju da će ekonomije ove države u ovoj godini imati rast od 5,4 odsto, a u narednoj od 4,2 odsto, čime bi se vratila na nivo iz 2019. godine.

BDP Bosne i Hercegovine lani je imao pad od četiri odsto dok bi, prema projekcijama SB, njegov realan rast u ovoj godini iznosio 2,8, a u narednoj 3,5 odsto. Za dvije godine bi se, prema ovim projekcijama, oporavila i ekonomija Albanije koja je prošle godine imala pad od 6,7 odsto, jer se ove godine očekuje rast od 5,1, a u narednoj od 4,4 odsto.

Do 2023. godine i nivo BDP-a Makedonije bi mogao biti vraćen na pretkrizni nivo, jer je lani imao pad od 5,1 odsto, dok se ove godine očekuje rast od 3,6, a u narednoj od 3,5 odsto.

Kosovu će trebati tri godine za nominalni oporavak, jer je lani imao pad ekonomije od 8,8 odsto, dok se u ovoj godini očekuje rast od 3,7, a u narednoj od 4,9 odsto.

SB podsjeća da su najteže pogođene pandemijom one države čije ekonomije u velikoj mjeri zavise od usluga i turizma, kao i one koje imaju jake trgovinske ili finansijske veze sa eurozone, dok su manje pogođene i brže će se oporaviti ekonomije zasnovane na proizvodnji i poljoprivredi.

Rast može biti slabiji

U novom izvještaju SB očekuje da će duže trajati oporavak ekonomije nego u prognozama objavljenim u junu prošle godine.

“Zbog ponovnog oživljavanja kovid-19, predviđa se da će tempo oporavka 2021. godine biti sporiji nego što se prvobitno očekivalo. Sada se očekuje da će 2022. godine efekti pandemije postepeno slabiti i oporavak trgovine i investicija uzimati zamah. Ti izgledi su, međutim, i dalje vrlo neizvjesni, a rast bi mogao biti slabiji nego što je predviđeno ako pandemija potraje duže nego što se očekivalo, pooštre se uslovi vanjskog finansiranja ili ponovo eskaliraju geopolitičke tenzije”, navodi SB u izvještaju objavljenom 6. januara.

Iz ove institucije navode i da su sada izgledi za ranije očekivani rast u 2021. zamagljeni naglim rastom nesigurnosti zbog porasta novih slučajeva oboljevanja od kovida, “što je doprinijelo socijalnim nemirima u nekim zemljama, kao i rizik od ponovne eskalacije geopolitičkih tenzija”.

“Nekoliko države eurozone primorano je na ponovnu uspostavu ‘zaključavanja’ – ograničavanja kretanja i rada širom zemlje, koja mogu oslabiti vanjsku potražnju u zemljama Evrope i centralne Azije, kao i uzrokovati pad potrošnje i investicija. Ako se pad putovanja produži, ishodi rasta bi mogli biti mnogo slabiji, posebno u ekonomijama koje zavise od turizma. Kašnjenja u proizvodnji, nabavci ili distribucija kovid-19 vakcina, niža efikasnost vakcine od očekivane ili nastavak ograničenja koja se odnose na pandemiju također mogu odgoditi ekonomski oporavak”, naveli su iz Svjetske banke.

Iz Vlade je najavljeno da očekuju u ovoj godini prihode u turizmu u nivou od oko 55 odsto iz 2019. godine kada je formalno ostvareno 1,2 milijarde eura. Prema podacima Centralne banke na kraju septembra prošle godine, Crna Gora ostala je bez 880 miliona eura od stranih turista u odnosu na isti period 2019. godine.

Iskoristiti novac iz evropskog investicionog plana

U publikaciji, SB je objasnila da zbog rastućih fiskalnih obaveza u regionu zemlje imaju smanjen prostor za fiskalnu podršku, te da će se državni budžeti dodatno “rastezati” neophodnim dodatnim davanjem za suzbijanje korona krize.

“Očekuje se korist koju će region imati zbog nedavno usvojenog ekonomsko – investicionog plana koji će mobilizovati novac za podršku održivoj povezanosti, digitalnoj ekonomiji, ljudskom kapitalu, zelenoj i digitalnoj tranziciji…”, ocjena je SB.

EU je krajem oktobra usvojila ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan sa ciljem da pospješi dugoročan privredni oporavak region, a u kome se nalazi značajan investicioni paket koji će mobilisati do devet milijardi eura za region. Vlade treba da pripreme projekte koje će kandidovati za ovaj investicioni plan.

Iz SB su revidirali i prognoze o padu crnogorske ekonomije u prošloj godini, sa 12,4 odsto koliko su naveli u jesenjim prognozama na sadašnjih 14,9 odsto. U junu prošle godina prognozirali su pad od 9,3 odsto.