Rođena je u Vranju, obrazovala se zatim u Francuskoj, gde se danas bavi naučnim radom i gde nastavlja obrazovanje. Znanje i rad doveli su naučnicu iz Srbije Milanu Tasić u tim čuvenog profesora Filipa Menašea, koji je uključen u lečenje legendarnog automobiliste Mihaela Šumahera. Srž tog lečenja su matične ćelije, koje su i velika nada za lečenje kovida.
Kako su matične ćelije povezane s lečenjem kovida-19, pitali smo Milanu Tasić na početku razgovora.
“Istraživanje koje se jednim delom vodi u evropskoj bolnici Žorž Pompidu u saradnji s timom u kojem sam trenutno i ja, zasniva se na upotrebi matičnih ćelija iz pupčane vrpce iz takozvanih mezenhimskih stromalnih matičnih ćelija koje imaju već potvrđena anti-inflamatorna dejstva. Predviđeno je intravenozno ubrizgavanje ovih ćelija tri puta za 48 sati kako bi se klinička slika pacijenta poboljšala i time smanjilo upaljenje koje nastaje usled kovida”, objašnjava za “Ženu”, i kaže da je ova metoda predviđena za pacijente s težom kliničkom slikom, koju karakteriše upaljenje pluća usled akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS) kako bi se na taj način smanjio morbiditet koji se povezuje s ovim sindromom.
“Ukoliko dođe do ozbiljnih komplikacija usled kovida-19, stopa smrtnosti može da ide i do 60 odsto. A jedan od glavnih uzroka je taj što tom prilikom dolazi do upaljenja nastalog nekontrolisanim oslobađanjem pro-inflamatornih molekula, citokina, odnosno dolazi do citokinske oluje za koju trenutno ne postoji lečenje”, dodaje.
Milana kaže da kovid jeste i dalje misterija za nauku, ali se sve više i brže saznaje o virusu jer se i broj istraživanja vezanih za koronu povećava.
Mihael Šumaher i lečenje matičnim ćelijama
Brojni mediji pisali su da je lečenje matičnim ćelijama primenjeno i u slučaju slavnog vozača Mihaela Šumahera, koji je 2013. doživeo tešku povredu glave na skijanju u francuskim Alpima. Iako se u poslednje vreme pojavilo dosta informacija o zdravstvenom stanju čuvenog sportiste, ceo slučaj je i dalje u najvećoj meri tajna za javnost.
“Ja sam u timu koji se bavi istraživanjem regeneracije srčanog mišića nakon infarkta, embrionalnim matičnim ćelijama ili pak indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama. Šef ovog tima jeste prof. dr Filip Menaše, koji je pionir u korišćenju ćelijske terapije za lečenje oštećenja srca i o kojem su francuske novine pisale da je uključen u lečenje slavnog sportiste. Meni je zaista velika čast, pre svega da učim od ovog tima čije istraživanje predvodi dr Menaše, jer ova metoda pruža veliku nadu za smanjenjem potrebe za transplatacijom samog organa”, otkriva Milana za Zena.rs.
Da će Filip Menaše operisati Šumahera, najavljeno je prošle godine, kada su o tome pisali i francuski, ali i nemački, britanski, italijanski kao i naši mediji.
“Cilj je da se regeneriše nervni sistem Mihaela Šumahera”, objasnio je čuveni profesor cilj operacije i za francuski list “Le Dauphine” i dodao da je nauka u poslednjih 20 godina dosta saznala o matičnim ćelijama, ali da se i dalje ne zna dosta o ljudskom mozgu.
Šumaher je i u septembru 2019. povrgnut lečenju matičnim ćelijama u bolnici “Žorž Pompidu. Tim tretmanom su redukovane upale u njegovom organizmu, a tretman je primenio upravo Menaše.
Prema poslednjim informacijama, stanje slavnog vozača Formule 1 ide nabolje.
Matične ćelije iz pupčane vrpce protiv leukemije
Primena matičnih ćelija u medicini postaje sve veća. Šta sve može ova vrsta ćelija da uradi za naše zdravlje?
“Postoji više vrsta matičnih ćelija s različitim spektrom moći. Kada je reč o onim ćelijama koje se mogu dobiti iz pupčane vrpce, njima se mogu lečiti bolesti krvi poput leukemije, slabosti imunog sistema, anemija… Njihova sposobnost diferencijacije je ograničena, za razliku od embrionalnih matičnih ćelija ili indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija koje bi u ovom slučaju mogle da daju bilo koji tip ćelija, a čija je moć daleko veća. Na primer, od ćelija kože odraslog čoveka može se dobiti daleko veći broj različitih ćelija koje bi se koristile za lečenje mnogih bolesti, u koje spadaju i srčana oboljenja”, navodi Milana Tasić, i objašnjava kako su matične ćelije povezane s personalizovanom medicinom, koja takođe zadobija sve veću pažnju iako ona sama, kako kaže naša sagovornica, nije toliko nova oblast, ali se i dalje razvija.
“Sama personalizovana medicina jeste širok pojam koja u osnovi podrazumeva korišćenje genetskog profila osobe kako bi se sprečila, dijagnostikovala, ali i lečila neka bolest. Tu bi mogla i da se ubroji ćelijska terapija matičnim ćelijama, gde se autologne matične ćelije (pacijent je donor sam sebi) koriste za lako, brzo i personalizovano testiranje leka kako bi se utvrdila odgovarajuća doza za datu osobu”.
Milana Tasić nam na kraju kaže da, iako je 2020. bila teška i izazovna na globalnom nivou, ne treba posustajati niti gubiti nadu.
Ko je Milana Tasić?
Milana Tasić je nakon gimnazije u Vranju upisala osnovne studije medicine u Strazburu, prvu godinu mastera iz oblasti regenerativne medicine završila je u Monpeljeu koji važi za medicinski centar u Francuskoj. Završnu godinu mastera upisala je na Sorboni u Prizu, gde je trenutno na praksi pred doktorske studije, kao stipendista francuske vlade.
“Tokom studiranja učestvovala sam na svetskim kongresima u Atini, Pekingu, Krakovu i objavljivala stručne naučne radove. Pisala sam i članke u srpskom časopisu “Nova galaksija” gde je bjavljen moj intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu Žilom Ofmanom koji je tom prilikom dao savet studentima u Srbiji”, kaže nam mlada naučnica koja često dolazi u domovinu.
“Raspuste uglavnom provodim u Srbiji, odnosno u Vranju. Do sada sam obaveze u Francuskoj završavala do maja meseca, tako da mi je leto uvek bilo slobodno pa sam ga provodila u Srbiji. Ovde je sistem drugačiji što se tiče organizacije univerzitetske godine, pa sam imala vremena da na vreme završim ispite pa da tokom raspusta boravim u svojoj zemlji”,
poručuje.Jelena Milenković
Discussion about this post