Na tromeđi sa Albanijom i Crnom Gorom, na nepreglednom Pešteru, sa koga je svako ko je mogao već odavno otišao, živi i ponosno radi vredna porodica Kurtagić.
Otac i majka imaju devetoro dece – osam sinova i jednu kćerku. Četvorica su ostala na porodičnom imanju i uspešno se bave ovčarstvom. Ovde su i formirali porodice pa se u njihovom dvorištu igra deset mališana dok na livadama pase najveće stado na Balkanu.
– U ovo doba godine imamo više od hiljadu grla, nikada nismo uspeli sve da ih prebrojimo, a kad otopli i krenu da se jagnje taj broj prelazi i dve hiljade. Teško je toliki broj držati u jednom toru pa su nam raspoređeni na nekoliko mesta. U toku zime ovde nije nimalo naivno pa je potrebno dobar deo hrane da obezbedimo. Imamo tu sreću što seno ne kupujemo. Imamo i sve potrebne mašine, a radnu snagu ne plaćamo jer smo mnogočlana porodica, jedino što kupujemo su žitarice – kazao je Šefket Kurtagić.
Vredni stočari nisu se pokajali u nameri da naprave veliku farmu i svoju čeljad na taj način prehrane.Njihovo stado prvobitno je brojalo oko 150 ovaca, a širilo se iz godine i godinu i dostiglo ovu neverovatnu brojku Pešter je nepristupačan teren, pa su se mnogo mučili, ali na kraju su uz veliki trud i prvenstveno slogu u tome uspeli.
– Sagradili smo veliki tor gde može stati trećina grla i radimo na tome da još proširimo. Voda nam je bila veliki problem, ali uspeli smo da je dovedemo do našeg domaćinstava. Gradimo senjak u kom ćemo hranu držati preko zime i tako olakšati posao. Prilazni put do kuće nam je veoma loš i to nam je sledeći cilj. Nastojaćemo da izgradimo novi i bolji, a nadamo se da će i lokalna samouprava imati sluha za naše potrebe – rekao je Saladin.
Njihovi verni prijatelji i čuvari stada na nepreglednim ravnicama su i pastirski psi kangali. Da njih nema ne bi mogli da sačuvaju svoje ovce na surovom Pešteru.
– Bez njih smo kao bez očiju, treba sačuvati stado od predatora i divljih zveri, koji ovde svakodnevno šetaju. Imamo odrasle kangale koji su se nekoliko puta hvatali u koštac sa vukovima i sa medvedima. Uvek su izašli kao pobednici. Kod nas vam je ovde jedan kangal na jednog vuka – sa osmehom priča Saladin.
Proizvodi koji se dobijaju od ovih sjeničkih ovaca nemaju granicu.
Prodaja ide “kao alva”, a najviše se traže čist sir, mleko i kajmak. To su najjači aduti ovih stočara koji vredno rade na tromeđi tri države. Za ove proizvode zadužene su njihove supruge koje takođe ne beže od teških poslova na imanju.
U kaci staje oko 55 kilograma čistog punomasnog ovčjeg sira Način pripreme je malo specifičan jer se prvo usiri, pa to planinke onda cede i seku na kriške i ovakav kvalitet je unapred prodat i nemamo problem sa plasmanom. Godišnje sa naše farme na prodajna mesta ode oko tri tone ovčijeg sira. Tako da ima računa ovim se baviti, ne žalimo se – zaključio je najmlađi brat Ekrem.
(Kurir.rs/Rina)
Discussion about this post