Vekovima je Novi Pazar kao ključni grad na putu Carigrad, Solun, Sarajevo, Dubrovnik, uz zanatstvo i trgovinu, imao i neke prateće delatnosti. Posao oko prihvata putnika turista i ostalih gradjana, preteča današnjeg ugostiteljstva bio je naročito razvijen.
U našem gradu je bilo raznih objekata te namene.
Fokus i pažnja naše priče biće usmerena na vreme s kraja XIX i početkom XX veka i kasnije izmedju dva svetska rata.
U Pazaru je tada imalo dosta hanova, karavansaraja, mehana, kafana i drugih objekata.
Hanove i karavan saraje su gradili i držali bogati gradjani raznih nacionalnosti. Mehane i kafane su uglavnom držali Srbi pravoslavci.
U hanovima je odsedala populacija koja je bila u prolazu, kao i ljudi sa sela. I hanovi i karavansaraji su bili rangirani po kvalitetu usluga. Osnovna razlika izmedju hanova i karavansaraja je bila u tome što su hanovi uz usluge prenoćišta, nudili i hranu, i u zimskom periodu su imali grejanje. Karavansaraji nisu nudili hranu, a gost je zimi morao da se brine za ogrev.
Skoro svi hanovi su imali konjušnice za smeštaj konja.
U hanu je je imao po jedan širok krevet od dasaka, bez prostirke, pa bi se gosti poredjali jedan do drugog, te tako spavali. U takvim hanovima se po pravilu javljala vašljivost. U boljim hanovima je bilo soba sa krevetima i posteljinom, i u njima su odsedali trgovci i pribraniji gosti, koji su dolazili u Pazar radi kupovine stoke.
Što se mehana i kafana tiče, njih su posećivali razni gosti. Pojedine age i begovi su krišom pili rakiju, koja je dosta prodavana na veresiju, na pola ili celu godinu. Tako se većina mehandžija obogatila, kao što su bili Milentije Okošanović, Jole Sarić, Todor Martić i dr.
Rakija se tada pila u polićima (osmina od oke). Dosta njih je pilo 15 do 18 polića. To je bio znak da je tada bila rakija slabe jačine. Vredi napomenuti da su se momci koji su pili rakiju, dosta sramili od starijih i izbegavali sa njima susrete noću. Kada bi momak sreo starijeg, uvek bi se skrivao i ostajao neprimećen. Može se reći da se nigde javno nije pila rakija.
Do 1912. godine su bile sledeće mehane i hanovi;
~ Mehana na uglu malog sokačeta, koje ide u crkvu (preko puta Ekonomske škole).
~ Mehana i han bili su u istoj ulici (sada 28 Novembar, ispod Ekonomske škole).
Han i mehana Vukadina Vučetića, nalazili su se preko puta sadašnjeg Zavoda za socijalno osiguranje, u istoj ulici.
~ Odmah ispod je bila mehana “Balkan” Jevta Vučkovića.
~ U ulici Relje Krilatice br. 2 bio je han Kamešničana, u kome je radio Izvesni Filip Ćopo.
~ Dve mehane i dva hana bili su preko puta sadašnje Poreske uprave (ranije Komitet), na mestu sadašnje pošte. Jedan od njih je bio čuveni Sarića han.
~ Mujčinovića han je bio na uglu sadašnjih ulica 28 Novembar i Šabana Koče (Sindikalno veće).
~ Vukosavov han na baru, bio je na mestu gde je kasnije bio Bošnjovića dućan (sada početak stare lučne zgrade).
~ Kadin han je bio na mestu ispod stare SDK (sada Adidas), gde je pored imala i mehana.
~ Mehana Todora Martića je bila u Tijesnoj čaršiji.
~ Milunova kafana ili Hrvaćanski han su bili u ulici Stevana Nemanje.Do skora je postojao taj lokalitet.
~ Han Jovana Filipovića, oca poznatog vozača Mira, bio je preko puta Ejup begove džamije i zgrade Čavića u istoj ulici (Uniprom).
~ Han i mehana Milorada Pokimice, u ulici Srevana Nemanje (sada Kulturni Centar).
~ Mešin han je bio ispod Velike.ćuprije, kasnije bioskop Mirka Todorovića.
~ Murat~Zekov han je bio na skveru prema srarom hotelu”Vrbak”, ulica Kej 23. Oktobar.
~ Na Paricama, bio je han (sada ulica Rifata Burdžovića), na mestu kolarsko mehaničarske radnje.
~ Šećeragin han, je bio preko puta “Samald komerc” robne.kuće (ranije GNO).
~ Amir agin han i sada postoji, i bio je vlasništvo Ćaka Hadžifejzagića.
~ U Tijesnoj čaršiji na prostoru koji nije porušen, bilo je još tri do četiri mehane.
~ Bilo je takodje još hanova i to; Ćilerdžića, Smailbegovića (Granata), Recovića, Mulahodovića, Ćemerli~ Limov han, Jelenkovića, Torbića i Gicića.
Bilo je hanova i van grada.
~ Na putu za Sjenicu bili su hanovi; Demirov, u Suvoj ćupriji i Osaonici.
~ Na putu za Lukare, bili su hanovi; Hakov i Rušidov.
~ Na putu za Mitrovicu bio je han na Rogozni.
Od mehana izmedju dva svetska rata, bile su; stari hotel “Vrbak”, Isidora Milovića pored Velike ćuprije, Miladina Marjanovića, Rada Petrovića, Marka Radovića , Ćirova kahvica i Novopazarska banja.
Od Hotela su postojali; stari “Vrbak”, Sloboda, Vukosavljevića, Sarajevo, Kosovo i Beograd.
U zgradi Hamid age Aguševića ( ranije Crveni krst), do Velike ćuprije, kafanu u kojoj nije služen alkohol, držao je u tursko vreme Sinan Handroš. U njoj je svirao čuveni Abdurahman aga Šušević, uz instrument Karaduzen. To je bila specijalna orijentalna muzika.
Za objekte gde nije pomenuta lokacija, pisao sam ranije u člancima o pazarskom ugostiteljstvu i zanatima.
Čuvamo uspomenu na prebogatu istoriju Šeher Pazara.
Autor:Asim Nikšić Novi pazar
Discussion about this post