Pitanje svih pitanja – kada ćemo konačno dosegnuti kolektivni imunitet kao sada već izvesno jedini spas u pobedi nad pandemijom koja traje više od pune godine? Odgovor pak, na oko jednostavan, daleko je od toga. Više je faktora koji utiču na to, a kao ključni pominje se vakcinacija.
I upravo to je na danas održanoj konferenciji za medije Kriznog štaba pomenuo i epidemiolog Branislav Tiodorović.
On je istakao da je svaka prognoza teška ali da misli da našem narodu treba dati nadu da izrži sve ovo.
Za dva do tri meseca situacija stabilizovana
– Moramo izdržati još malo. Zato su mere ostale ovakve kakve su, zato se i vakcinacija ovako sprovodi. Ako sve budemo ispoštovali, uradili i vakcinaciju proširili na broj ljudi koji to želi moguće je za dva to tri meseca doći u stabilizovanu situaciju- reko je dr Tiodorović.
I nije on jedini koji smatra da priča o kolektivnom imunitetu ide ruku pod ruku sa vakcinacijom i merama.
– Ovaj virus je jako nepredvidiv. Milion puta se do sada pokazalo kada smo se oslanjati na ranija iskustva da nije ispalo tako. Videćemo kakvi će biti rezultati vakcinacije – navela je virusolog Ana Gligić za “Blic”.
Ona dalje objašnjava da kako je vakcinacija počela počela oko Nove godine, tek sredinom februara možemo videti da li je uticalo ili nije na tok epidemije.
Potrebna vakcinacija 1,5 miliona ljudi
I masovna vakcinacija je u našoj zemlji uveliko počela, do sada je vakcinisano preko 100.000 ljudi, pa bi ovim tempom mogli da dosegnemo zacrtani cilj. Šta je taj cilj, govorio je nedavno još jedan član Kriznog štaba
– Kolektivni imunitet na korona virus od oko 60 odsto populacije možemo da očekujemo posle marta, ako uspemo da vakcinišemo 20 odsto stanovništva – rekao je epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, dr Predrag Kon.
On je izneo i detaljnu računicu kada bismo mogli da se nadamo kolektivnom imunitetu.
– Srbija će obezbediti sve što je potrebno za masovnu imunizaciju: dobrovoljnost, najviši mogući stepen provere bezbednosti i efikasnosti vakcine, izbor različitih vakcina, određeni su prioriteti… Masovna imunizacija, najmanje 1,5 miliona stanovnika obezbeđuje kolektivni imunitet od verovatnih 60%, što je dovoljno da se spreče epidemijski talasi kakve smo imali. Za potpuno suzbijanje ovog virusa potreban je kolektivni imunitet koji je preko 80%. Ako očekujemo potpuno potiskivanje virusa potrebno je da se vakcinišu svi koji žele… do tri miliona stanovnika. Veliki broj (do 40%) imunitet je stekao nakon kontakta sa virusom, bilo tako što je preležao kovid-19 ili imao asimptomatsku infekciju – napisao je ranije dr Kon.
Kolektivnog imuniteta nema ni ove godine
Preciznih parametara za sada nema. Svetska zdravstvena organizacija nije optimistična, pa je u nekoliko navrata stizala vest da kolektivnog imuniteta neće biti ni u ovoj, 2021. godini.
Vodeći naučnik SZO Sumja Svaminatan rekla je novinarima da treba vremena da se proizvede i distribuira dovoljno doza vakcine da se konačno zaustavi širenje kovida-19.
Doktorka Svaminatan naglasila je potrebu da zemlje nastave sa merama za suzbijanje širenja virusa, kao što su nošenje maski, društveno distanciranje i pranje ruku, piše Glas Amerike.
Brus Ajlvord, visoki savetnik SZO, rekao je da se agencija nada da će u februaru početi da snabdeva najsiromašnije zemlje sveta vakcinama protiv kovida-19, ali je naglasio mi to ne možemo da uradimo sami, pozivajući proizvođače vakcina da prioritetizuju isporuke Ustanovi za globalni pristup vakcinama protiv kovida-19 (COVAX) .
Discussion about this post