Prvu generaciju na koju bi se odnosila obaveza služenja vojnog roka, ukoliko država odluči da odmrzne ovu vrstu dužnosti, činiće mladići rođeni najranije 2004. godine.
Oni tokom 2022. godine pune 18 godina, a sa maturom mogao bi da im stigne i poziv za put u kasarnu. Do tada će državni vrh prelomiti da li je Srbiji potrebna takva vojna obaveza, ali i šta ona tačno podrazumeva. Ukoliko služenje bude „odmrznuto“, prema onome što se trenutno zna, vojni rok mogao bi da traje najkraće četiri, a najduže devet meseci, a vojnici bi tokom nošenja uniforme primali i platu u visini od 20.000 do 30.000 dinara mesečno.
Svi ovi elementi, zajedno sa troškovnicima, na stolu su u Generalštabu, gde je u toku analiza svih aspekata. Generalštabni stručnjaci u sledećih nekoliko meseci ukrstiće sve argumente „za“ i „protiv“ i predložiće definitivni izgled vojnog roka. Ovo pitanje potom prelazi u ruke političara, pišu Novosti.
Ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji se među prvima izjasnio u prilog vojne obaveze, očekuje da konačna odluka o tome bude doneta do jeseni. Ako se država izjasni za odmrzavanje vojnog roka, uslediće donošenje zakona u Narodnoj skupštini.
„Očekujem ugrubo da do septembra ili oktobra imamo odluku države da li želi odmrzavanje ove obaveze. Do tada ćemo imati i sve detalje kako bi vojni rok izgledao“, objasnio je Stefanović.
Među parametrima kojima barataju vojni eksperti je i ukupna cena ovog državnog zaokreta. Trenutna kalkulacija je pokazala da bi hrana, smeštaj, odeća i obuća, sa drugim troškovima za 10.000 regruta pod opasačem državu godišnje koštali osam milijardi dinara. Ukoliko bi svako od njih primao platu od 30.000 dinara mesečno, to bi ukupnu cenu podiglo za još dve milijarde dinara.
Tokom poslednjih nekoliko godina u javnosti se pominjalo više modela, uključujući i služenje u mestu boravka ili najbližem gradu. Generalštab je, međutim, bliži klasičnom konceptu sa tromesečnim odlaskom u neki od centara za obuku (Sombor, Valjevo, Leskovac, Požarevac…) i prekomandu u drugi garnizon, prema potrebama vojske.
Država se priprema i da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni. Razmišlja se o prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i što višem iznosu vojničke plate. Planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke. Sve ovo je zamišljeno kako bi bio izbegnut psihološki efekat gubljenja vremena, koji kod mladih često izaziva obaveza služenja vojnog roka.
Izvor: Novosti
Discussion about this post