Prema novim pravilima o zdravstvenom osiguranju, poslodavac nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, već je dovoljno da u rubrici gde se upisuje dijagnoza stoji: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Do pre nekoliko meseci radnici su bili u obavezi da u okviru doznake o bolovanju navedu šifru bolesti. Od skoro je takva praksa ukinuta, a u najavi je još nekoliko važnih promena na relaciji pacijent odnosno radnik i lekar s druge strane.
Umesto šifre, sada je na doznaci dovoljno napisati jednu od sledećih stavnki: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Mimo ovih opisa, poslodavac ne može da traži dodatne informacije o konkretnoj bolesti i to jasno stoji u novom pravilniku o o zdravstvenom osiguranju
Jedini izuzetak jeste situacija kada se radi “o meri izolacije, bolesti, povredi, povredi koja se desila na radu, porodiljskom, trudničkom, te bolesti koja je nastala kao posledica profesije”.
Istina, još uvek nije došlo do usaglašavanja starih i aktuelnih propisa tako da se dešava da domovi zdravlja ne upisuju šifru, ali da Republički fond za zdravstveno osiguranje i dalje traži šifru i tako će verovatno biti dok se sistem ne “uhoda”.
Treba znati i da visina nadoknade za bolovanje u nekim slučajevima zavisi od šifre bolesti. Tako u slučaju da dobijete KOVID, praksa u mnogim firmama je da isplaćuju punu platu, ali samo pod uslovom da šifra postoji na doznaci.
Ono što je ostalo u novom pravilniku jeste da pravo na plaćeno bolovanje u visini od 100 odsto postoji u sledećim slučajevima: profesionalne bolesti ili povrede na radu, bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (ali ne i dobrovoljnog davanja krvi), te nege bolesnog odnosno povređenog maloletnog člana uže porodice u slučaju teškog oboljenja ili oštećenja.
Recepte će pisati specijalisti
Ako je suditi po novim potezima resornog ministarstva, promene na relaciji pacijent lekar tek treba očekivati.
Ministarstvo zdravlja nedavno je raspisalo tender koji se tiče propisivanja lekova. Praktično, elektronske recepte za lekove, mogli bi da pišu i lekari specijalisti, a potom će ih, takođe elektronski, odobravati lekari opšte prakse. Time bi građane poštedelo birokratije te se očekuje smanjenje utrošenog vremena od propisivanja do izdavanja i dobijanja recepta.
Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, praksa bi bila da nakon što lekar specijalista putem aplikacije propiše recept, izabrani odnosno lekar opšte prakse ima obavezu da u roku 24 časa odobri recept ili traži dodatno objašnjenje lekara specijaliste.
Takođe, pacijenti će moći telefonskim pozivom ili SMS porukom da stupe u kontakt i provere da li je lekar odobrio recept ili da proveru učine preko elektronske zdravstvene karte u okviru portala – eZdravlje. Istovetna komunikacija biće moguća i između pacijenta i farmaceuta.
Dodatna novina je da će pacijent moći da odabere apoteku za podizanje, lekova a lekar će pacijentu predstavljati gde sve može da podigne lekove.
Discussion about this post