TARTUFI – PEČURKE KOJE DONOSE BOGATSTVO I ZBOG KOJE SE GUBI GLAVA! Šaka ljudi zna gde su najunosnije lokacije u Srbiji!

Tartufi su odneli još dva života u Srbiji. Ne, nije reč o otrovnim gljivama nego o unosnom biznisu zbog kojeg se gubi glava

U poslednjem sukobu kod Sremske Mitrovice, zbog “jestivog zlata” život su izgubila braća Jeličić. Dvostruko ubistvo zbog gljiva potreslo je Srbiju, iako je javna tajna da postoje organizovane grupe koje se bave ovim unosnim poslom. Evo zbog čega su tartufi veoma cenjen i dobro skrivan biznisUHAPŠENA BRAĆA ZA

Okršaj braće Jeličić i Erić je samo jedan u nizu otvorenih sukoba između sakupljača, a novajlije u ovom poslu nikako nisu dobrodošle. Jeličići su ubijeni posle svađe nakon što su, na zemljištu koje su imali uzeto u zakup, zatekli braću Erić kako beru njihove tartufe.

Srbija leži na ovom prirodnom bogatstvu, ali su lokacije gde se ova gljiva nalazi strogo čuvana tajna, koju znaju samo dobro upućeni. Često su mesta gde se sakupljaju zaštićene zone, kao što je Obedska bara ili Zasavica. Međutim, tu su i šume i lokacije u privatnom vlasništvu, koje su još jedan od povoda za sukobe.

Crni i beli tartuf

Za one koji ne znaju, postoje crni i beli tartuf. Ove gljive rastu ispod zemlje i to samo u određenim područjima.Uz to što se razlikuju po boji i razlika u ceni je velika. Beli je izuzetno skup, jer je mnogo ređi, dok crnog ima više, pa mu je i cena niža. Kod nas cena crnog tartufa varira od 35 do 40 evra za kilogram, dok beli tartuf staje od 150 do 200 evra za kilogram. Cena u određenim okolnostima dostigne i do 5.000 evra.

Ogromnoj ceni ide u prilog i činjenica da pored izuzetnog ukusa, tartufi su čuveni i po svojim lekovitim svojstvima. Njihova specifična aroma veoma brzo ispari i zato je važno da tartuf što pre stigne od šume do trpeze, što takođe doprinosi njegovoj visokoj ceni. Tartuf je veoma cenjena namirnica u gastronomiji jer se teško dolazi do njega i ne postoji mogućnost da se veštački uzgaja.

Svinje i psi najbolji pronalazači

Najbolji pronalazači tartufa su psi koji su dresirani samo za tu namenu. Sam čin dresiranja je dugotrajan i skup, jer se životinje obučavaju da prilikom pronalska ne oštete gljivu. Najbolje rase su lagoto romanjolo, mađarska vižla i labrador.

Nekada su dresirane svinje tražile tartufe, ali je problem što ne mogu da se nauče da ne pojedu pečurku.

izvor:Informer